Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Olim­pi­ja­da je bi­la i pro­šla, ali Bra­zil je ostao u ži­ži glo­bal­nog pu­bli­ci­te­ta, pri­re­div­ši još je­dan kar­ne­val. Ne onaj sa sam­bom i raz­go­li­će­nim igra­či­ca­ma, već kar­ne­val ko­ji je raz­go­li­tio ta­mo­šnji po­li­tič­ki si­stem.
Ri­ječ je o pro­šlo­ne­djelj­nom ”par­la­men­tar­nom pu­ču”, im­pič­men­tu (opo­zi­vu) pred­sjed­ni­ce Dil­me Ru­sef. Po­slije sko­ro go­di­nu da­na ot­ka­ko je nje­no smje­nji­va­nje sta­vlje­no na dnev­ni red, fi­na­le u Se­na­tu (gor­nji dom dvo­dom­nog Kon­gre­sa, slič­nog onom ame­rič­kom) bi­lo je ubje­dlji­vo: 61:20 se­na­to­ra je gla­sa­lo ”za”.
Ka­kav je to po­li­tič­ki zlo­čin uči­ni­la ne­ka­da­šnja ge­ril­ka, pa po­tom mi­ni­star­ka u ra­znim vla­da­ma i še­fi­ca ka­bi­ne­ta svog pret­hod­ni­ka, Lu­i­sa Ina­cio Lu­le? U oči­ma nje­nih pro­tiv­ni­ka ve­li­ki, a po glo­bal­nim (i na­šim) stan­dar­di­ma be­zna­ča­jan: kao šef ad­mi­ni­stra­ci­je u ta­mo­šnjem pred­sjed­nič­kom si­ste­mu, šti­mo­va­la je bu­džet da bi fi­skal­ne pri­li­ke u ze­mlji pri­ka­za­la bo­lji­ma ne­go što je­su.
Pr­vo pi­ta­nje je – a ko­ja vla­da to ne ra­di? Taj isti gri­jeh mo­gao je da se pri­pi­še i svim pred­sjed­ni­ci­ma, ali u ovom slu­ča­ju Dil­ma je pre­tvo­re­na u me­tu da bi se ve­li­ki broj nje­nih ko­le­ga, po­li­ti­ča­ra, me­đu ko­ji­ma su i nje­ni ne­ka­da­šnji ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri, iz­vu­kao iz mno­go ve­će skan­da­la, u ko­jem su u dže­po­ve str­pa­li oko dvi­je mi­li­jar­de do­la­ra.
Na spi­sku ak­te­ra te afe­re su mno­gi ko­ji su gla­sa­li za njen opo­ziv, uklju­ču­ju­ći tu i no­vo­u­sto­li­če­nog pred­sjed­ni­ka – nje­nog do­ju­če­ra­šnjeg pot­pred­sjed­ni­ka či­je je ime, opet po uzo­ru na ame­rič­ki si­stem, na gla­sač­kom li­sti­ću za­o­kru­ži­va­no za­jed­no sa nje­nim.
Taj pot­pred­sjed­nik je sa­da pred­sjed­nik ko­ji tre­ba da do­vr­ši pre­o­sta­le dvi­je go­di­ne i tri mje­se­ca nje­nog dru­gog man­da­ta – i da po­ku­ša da is­pra­vi na­kri­vlje­ni brod po­li­ti­ke naj­ve­će la­ti­no­a­me­rič­ke na­ci­je (205 mi­li­o­na du­ša) i ko­li­ko do ju­če jed­ne od naj­di­na­mič­ni­jih svjet­skih eko­no­mi­ja.
Taj no­vi, di­na­mič­ni Bra­zil, ko­ji je u pr­voj de­ce­ni­ji ovog vi­je­ka imao sto­pe ra­sta i do se­dam od­sto i u svi­je­tu se po­tom afir­mi­sao uspje­šno or­ga­ni­zu­ju­ći dva glo­bal­na sport­ska spek­ta­kla (fud­bal­ski mun­di­jal 2014. i olim­pi­ja­du pro­šlog mje­se­ca), Bra­zil ko­ji je 2012. is­ti­snuo Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju sa še­stog mje­sta naj­ve­ćih svjet­skih eko­no­mi­ja, da­nas je na niz­br­di­ci go­to­vo u svim obla­sti­ma.
Od 2013. ne­za­po­sle­nost je go­to­vo udvo­stru­če­na, BDP je pro­šle go­di­ne sma­njen za 3,8 od­sto, naj­ve­će dr­žav­no pred­u­ze­će, naft­ni džin ''Pe­tro­bras'' iz­gu­bio je 85 od­sto svo­je vri­jed­no­sti iz 2008, u po­ra­stu je or­ga­ni­zo­va­ni i in­di­vi­du­al­ni kri­mi­nal sa dra­ma­tič­nom broj­kom od vi­še od 50.000 ubi­sta­va go­di­šnje, a po­vrh sve­ga, ze­mljom ha­ra opa­ki vi­rus ”zi­ka”.
Na­sled­ni­ca po­pu­lar­nog lje­vi­čar­skog pred­sjed­ni­ka Lu­le, to­kom či­jeg man­da­ta je 29 mi­li­o­na Bra­zi­la­ca iza­šlo iz (sta­ti­stič­ki de­fi­ni­sa­nog) si­ro­ma­štva, ni­je do­du­še oti­šla kao po­pu­lar­ni li­der: u mo­men­tu ka­da su se­na­to­ri di­za­li ru­ku za nje­nu smje­nu, rej­ting joj je bio bi­jed­nih osam od­sto. U Va­šing­to­nu je njen opo­ziv oci­je­njen kao le­gi­ti­man, ali ovo ni­je bi­la ame­rič­ka uj­dur­ma da se svrg­ne još je­dan od ni­za la­ti­no­a­me­rič­kih lje­vi­ča­ra na vla­sti.
Dil­ma je pa­la kao žr­tva si­ste­ma. Po­me­nu­ta afe­ra, ko­ja se u is­tra­žnim i sud­skim spi­si­ma vo­di kao ,,Ope­ra­ci­ja pra­nje auta” (zbog či­nje­ni­ce da je po­če­la kao is­tra­ga o pra­nju nov­ca pre­ko ben­zin­skih pum­pi), iz­bi­la je još u mar­tu 2014. i do­sad je po­dig­nu­to 179 op­tu­žni­ca, do­ni­je­te su 103 pre­su­de, za mal­ver­za­ci­je se te­re­ti 16 kom­pa­ni­ja…
Srž je na­mje­šta­nje po­slo­va pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma u ,,Pe­tro­bra­su'' uz po­sre­do­va­nje po­li­ti­ča­ra, ko­ji­ma su za­uz­vrat pu­nje­ni dže­po­vi: na spi­sku iz­da­šno pod­mi­ći­va­nih su ta­ko i bla­gaj­nik lje­vi­čar­ske Rad­nič­ke par­ti­je (iz ko­je su i Lu­la i Ru­sef), do­tle sma­tra­ne ne­pot­ku­plji­vom, biv­ši Lu­lin šef ka­bi­ne­ta, spi­ker Pred­stav­nič­kog do­ma Kon­gre­sa i mno­gi dru­gi iz svih par­ti­ja.
Is­tra­žu­je se i jed­na vi­la u po­zna­tom od­ma­ra­li­štu či­ji je na­vod­ni vla­snik još po­pu­lar­ni Lu­la, ali je uoč­lji­vo da na spi­sku osum­nji­če­nih ne­ma Dil­me Ru­sef. Ona je za­to, ka­ko pre­no­se me­di­ji, u stva­ri pla­ti­la za svo­je od­bi­ja­nje da se na­go­di i ko­le­ge za­šti­ti od op­tu­žbi.
Bra­zil­ski si­stem nam, na­i­me, ni­je stran: u ta­mo­šnjem par­la­men­tu (kon­gre­su) je dva­de­se­tak par­ti­ja, a na vla­sti su po pra­vi­lu ko­a­li­ci­je. Ma­lo ko­joj je sta­lo do do­sled­ne ide­o­lo­gi­je i pro­gra­ma, ali do vla­sti sva­ka­ko je­ste.
Za­kon po­sla­ni­ci­ma omo­gu­ća­va da pro­mi­je­ne par­tij­sko odi­je­lo, upr­kos to­me što ni­su iza­bra­ni po­je­di­nač­no, ne­go na par­tij­skim li­sta­ma. Otu­da stal­no ma­ne­vri­sa­nje, ras­kla­pa­nje jed­nih sa­ve­za i skla­pa­nje dru­gih, što od pred­sjed­ni­ka zah­ti­je­va da či­ni mno­ge ne­prin­ci­pi­jel­ne ustup­ke.
Zbog sve­ga to­ga, opo­ziv ni­je kraj kri­ze, već na ne­ki na­čin njen no­vi po­če­tak. Bra­zil­ci, či­ja su oče­ki­va­nja od vla­sti u me­đu­vre­me­nu po­ra­sla, o če­mu svje­do­če sve če­šće ma­sov­ne de­mon­stra­ci­je, ko­rup­ci­ju da­nas do­ži­vlja­va­ju kao je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma, a u sle­de­će dvi­je go­di­ne i ku­sur ima­će pred­sjed­ni­ka ko­ji je ak­ter jed­ne od naj­ve­ćih ko­rup­ci­o­na­ških afe­ra u isto­ri­ji.
(Autor je biv­ši glav­ni i
od­go­vor­ni ured­nik
„Po­li­ti­ke”)